Salvatore je röen u vreme kada je malo ljudi znalo ime njegovog ostrva, tog mesta na granici na kraju sveta, s plavim morem i suncem koje przi. Odrastao na ¿amcima, uz gajbice pune in¿una, pogleda uprtog ka plavetnilu, iznad i oko sebe. Mozda je tu sve pöelo, izme¿u grgoljenja vode i naleta vetra. Svakako je tu upoznao ¿uliju, koja zivi u Milanu s roditeljima, nekadasnjim ostrvljanima koji su otisli u potrazi za poslom i uspehom. Oduvek ¿ulija i Salvatore ¿ekaju leto da bi se ponovo videli, oduvek su ruke koje se prepli¿u i ne zele da se razdvoje, saputanja i obe¿anja. Zimi Salvatore ¿eka pisma u ruzi¿astoj koverti, koja odagnavaju usamljenost. Sve dok jednog jutra, leta u kojem ¿e se sve promeniti, ¿ulija i Salvatore ne näu telo malog de¿aka koje voda valja po zalu kao krpenu lutku, i jos mnoga druga tela u vodi, ljudi koji su se utopili beze¿i od gladi, nasilja, od rata. Pöinju iskrcavanja migranata, kojima se ne vidi kraj... Menja se lice ostrva, rajsko ostrvo postaje zadnji ulaz za öajnike, turisti odlaze, zitelji pomazu koliko mogu... Kad se ¿ulija vrati u Milano, nit koja je vezuje za Salvatorea slabi. Zivot vise ne ¿ine samo is¿ekivanje leta i mladaläke simpatije, tr¿anje plazom i papirne svetiljke pustene niz vetar. Zivot je i samar otreznjenja, svest o tome da na svetu postoje i bol i razlike. Ovo otkri¿e ¿e zapljusnuti dvoje mladih i uticati na sve njihove izbore, na njihovu ljubav i daljinu koja ih deli...